Главна

...

Поезиа

Проза

...

Драми

.../

Поеми

...

Галерија

...

Веб Вавилон

...

Мак Поезиа

...

Креативе Комонс

...

Чернодримски

...

Даница Сајт

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

DANI - Даница Петровска

 

 

Ангел на темнината

 

 

Твоите очи студенило, мрак темен од нив,
души без љубов,верба и надеж кај тебе се
земи ме ,душа што од три сестри се раздели
крик од болка,лелек од копиле крстено.

Ти,ангелу на темнината погледни ме!

Има ли живот душа расцепена од болка,
очи што сјај во нив гасне со солзи врели
срце рането, лажни искушенија од молитви
крвта ледена од срамот,отровни стрели од зборот.

Ангел на темнината очајно крикна.

Подари ја душата со бакнеж, ангел на темнина те чека
ќе ја победам светлината,сјај во мои очи ќе згасне
твојата душа подарена светлоста да ја расплаче и растажи
за твоите молитви и искушенија војна со светлоста поведи.

Не давам здивот да ми го земеш,душа ми украдеш
уште една борба на црн ангел изгубена ќе е,
каде ја изгуби милоста,исчезна зад шестото крило
темни се како твоите црни дупки од празнотија.

Твојот здив мириса на измама,твојот пекол е душа,
талкач на изгубени души ,крик што душа немаш,
отфрлен од светлоста што во темнина те зароби
твоите крилја ангелски од твое црнило потемнеа.

Кога небото повторно ќе се отвори
ќе ја фрлам пепелта од мојата душа
ќе се сокријам во очите на светлината
повторно ќе се родам со душа вечна.




DANI - Даница Петровска


KROVOVI


Proshiricu svoje ljubavne horizonte
proshetacu po tvojim ukusnim usnama
tihi I nechujni shapat uspace tvoj san
ucicu u njega I bicu ti neukrotljivi vetar.

Crveni se nebo od jubavi pa klicu ptice pevice,
suncani I bleshtavi grad prica svojim ulicama
bice toapa vetar, donece kapljice na moje lice,
radost u kishi ,natopio je moju ruzicastu haljinu.

I koracam stazom po kojoj nekad upoznasmo se mi
pamtim sve zvuke po travnjaku ljubavnih zagrljaja,
a ja kao I ti,prolazimo pored usamnjnog trotoara
gledamo kako se kuce sastaju,shapucu gde smo mi.

Uzecu te za ruku,pokusaj me popeti na maslinovo drvo,
kao nekad docekacemo juto letuci iznad jutarnih oblaka
gledacemo grad kako se budi zajedno sa svojim pospanoscu
crveni, suncani bljestavi grad,radost I kasha u nashim ocima.

Danica Petrovska-Dani




Koraci


Kaldrmom suskaju ogovaracice,
a meni je bash briga za sve vas,
drage moje pa ja imam nove cipele,
haljinu od ugrejane oci za vashu mashtu.

Odjekuju moji koraci tesnim ulicama
raduje se kaldrma shto opet idem tebi,
a ti sanjash da cu ja zakasniti u tvoju mashtu
ma luda sam ja,nikad neznash gde su poci.

I eto mene opet ispred tvog pogleda
napalja se tvoja ljubav u mojim zeljama,
eto suskaju koraci jedno pored drugog
kaldrma smeshi se nashim tihim koracima.

Podjimo pored njih da znaju da sam tvoja,
a njih bash briga za nas,
ili to se samo meni cini,ma jeste,to je to,
shushaju one svojim srcima shto nisu tvoje.

Danica Petrovska-Dani




ZVEZDE
Danas sachekacu noc ispred mojih vrata
taj beskraj neba docekacu u duboku noc,
popicu malo ljubavi iz pehar molje duse
bujica secanja nek bude mi moja snaga.

Mir koji koraca mojim nemirom to si ti,
opet zaronicu u plavetnilo tvojih ociju ,
na moje usne stavila sam samo tvoj pecat
nocas zelim poslati pticu ljubavi da ti poshalje.

Telo hvata groznica,drhtavo I pozudno,
a ipak pocicu ka tebi da zaronim u ljubav,
I nije me stid shto trebam te uz moje strasti
pa nek opet sudim sebe shto si moja potreba.

Obucicu se golim zeljama I predate se tebi,
nocas nek nebo blista sa sjajom nasih zelja,
evo me dolazim,a ti cekaj me pored mosta
tamo smo prvi put sacekali jutro zagrljeni.

Danica Petrovska-Dani




TAJNA


Chuvam te u dubini moje dushe ,
ti si moja cheznja, I moj si smeh I suza,
kao dragi kamen cuvam te u moju srce
najdrazi poljubac sakriven na mojim usnama.

Nedam osmehu da odleti sa mojih usana
zabranjujem mu da me zaboravi inapusti
jer ti si si tamo da bi me kao nekad nasmejao
da od tuznih oshiju suza nikada ne kane.

Dali me prepoznajesh kad smo se sreli,
sacuvali mi smo nashu uspomenu u sebi
svaki kutak moje sobe secase na nashu ljubav
otud I ovo ljubavno pevanje kroz stihove.


Pisem pesme samo o tvojoj jubavi
I svaka pesma slicna je jedna na drugu
sastajemo se ja I ljubav da o tebi pricamo
da mi da skrishno mesto gte te mogu ljubiti.

Danica Petrovska-Dani




ŽELIM TE

Krenes li josh jednom taj bol u meni
znash da sa ludilom posrnucu u plach,
ti koji si noz I oshtrica moga ranjenog srca
pozeli me do bola sve dok ceznja nas ne napusti.

Zabluda,uzalud se nadash da cu posustati
ljubicu te usnama da osetish bol u dushi,
sve dok te budem grizala po kozhi uzdaha
sve dok te budem ljubila ti ces moliti za milost.

Nemogu a da te ne potsetim na vino istine
onda kad smo poili citavu ljubav nashim usnama
I tada kada su se nasa tela pretvorila u ljubav
pevali su svi andjeli srece u nashim srcima.

Zelim da vratis sve one uzdahe u noci,
I bar samo josj jednom pozudno zagrlish me
nek vrag nosi sve proshle dane usamjenosti
I nek zapocne nova ljubav u nashim srcima.

Danica Petrovska-Dani.

 

 

Пламен


Горим сва од твоих погледа,
ти си мој једини срам и потреба,
срамота ме од мојих еротских жеља,
потреба да ме милујеш твојим рукама.
Ти си једини стуб на којим ќу горети,
окове од жеља око мог тела прикови,
раскидај све моје тајне потребе љубави,
сагољену остави ме пред твојим погледом.
Остави, нек осетим тај гнев и патњу,
свезана у твојим канџама рaстргни ме,
не дај ми да побегнем док не сагорим,
волеќу те до боли, бол који љуби ми душу.
И патиќу ако дотакнем те,свезану остави ме,
не,остави ме тако заробљену у твом погледу,
брига је моја то што ти не можеш издржати,
што незнаш љубити као ја свезану без додира.

Даница Петровска

SVITANJE


Jeli cujes taj nemir kise,
te moje suze koje pljuste,
taj grom u grudima koji jeca,
salje pesmu nemirnog vetra.
Moje nebo poslalo mi jednoroga,
da mi isprica bajku o praskozorie,
taj mir i car,taj zov opojne lepote,
divan pogled izmedju tame i svetlosti.
Dodji i ti,poleti na krilima jednoroga,
udji u moj svet bajki o praskozorju,
oboji ce mo se bojama crvenog sunca,
sa pogledom maste loviti crvene zrake .
Potisnuti glas moje duse probudio se,
budim se i ja sa pogledom praskozorja,
zavrsen je put,ne sanjam,ne letim vise,
probudjena gledam te dok milujes mi dusu.

Danica Petrovska

ПОГЛЕД


Причај ми љубави моја,
ево сада свира наша музика
пружи твоје руке и пригрли ме,
као некад стави пољубац у коси.
Сада не гледај ме док љубиш ме,
твоје очи су попут тужног огледала
где да сакријем своју поцепану душу,
вечерас сам само нестварна тишина .
Остављам ти корак далеке прошлости
онда када сам била пролеќна кап у оку,
била сам само твоја,још не убрани цвет,
у твојим очима даривала дар младости.
Сети се љубави моја,
ево сад играм нашу игру,
обуци кошуљу немирних жеља,
као некад додирни моје руменило.
Сада свуци своје немирне жеље,
у твојој реци остављам лик жене
тамо ќу оставити траг мојих корака
поклањам мир у твоје тужне снове.
Заборављаш љубави моја,
остављена жена опет може љубити
само убија ме самоќа моих лудих ветрова,
што их нема заејно да лудујемо и самујемо.

Даница Петровска

TRAG


Ове ноќи на небу засија ѕвезда,
вечерас док ти спаваш и сањаш
кап светлосног зрака пољубио те,
тишина сплела музику моје песме.

А ти послушај.

Тамо ѕвезде славе моје име
од ѕвездану прашину је сткано,
чувате од свих бурних ветрова
где је тмина обасјава твој пут.

А ти осети.

Кап по кап стапам се у постељу
светлуцам попут златних нити,
љубављу плетем твоје немире
твоја суза на јастуку нестаје.

А ти погледај.

Вечерас боја на небу је сјајна,
погледај тај сјај, светлост у оку,
тишина шапуќе моје име ѕвезде,
твоја соба је тола од љубави неба.

Даница Петровска

 


 

 

Одлазите


Гледаш, како је дивно ово јутро,
поведи ме некуд где шапуќе ветар,
онамо где се сунце љуби са земљом
тамо одведи ме ,тамо где дуга излази.

Ја ќу бити твоја нежна песма јутарња,
а ти ќеш бити мој ветар који шапуќе,
и сунце мое које мене љуби док дишем,
па тек она дуга, то си ти љубави моја.

Нежна жена свила се уз твоје крило
у наручје твоје све су јутарње боје лепше,
погледа заносног шаљем теби моју љубав,
и све је као у некој бајци не прочитаној.

Танке златне нити везујемо ово јутро,
посадили цвет лепоте у нашим срцима
душу оплодили музиком и тишине
наша тела љубави загрлили јутром.

Даница Петровска

 

7. Обмана


Погледај!Затварам круг,
сакупљам све твоје нити,
плетем круг око моих речи
истина се не да заварати.
И као паучица чекам те,
да осетиш тај отров истине,
љубави ту нема у освети
остаќе само гола мржња.
Не подносим лажи и преваре
оних који неког сажаљивају
боље пусти жртву да тугује
да осети ту истину преваре.
Ако љубав је шамар боли
нек боли,нек подсеќа ме
да сам волела мог човека
и јединог,и послеѓног.
Пусти рањену птицу да одлети
не треба јој лека отровног
пусти нек је боли од туге
нек научи да мора поднети.

Дар


Плесати знам са месечином
она и ја једна велика потреба,
она воли мој поглед у даљини
ја волим њену тајну скривену.

Њене златне нити моја хаљина
вечерњу хаљину вечерас носим,
босонога жена и месечев плес
плес окачен у Универзум тишине

Тамо цвеќе расте као звездице
мириси успавају моју разиграност
па ноќу сам цвет звезда у очима
скупљам звезде на месечев плес.

Вечерас опет биќу ту са вама
заспаќу меѓу звездама сјајним
пробудиќу се на лепој месечини
плесаќемо ја и мој месц са вама.

Даница Петровска

Лепота


Љубави,сети се...
Тај поглед који љуби

трзај тела љубавог зова
у башти још увек миришу јабуке.

Мили мој...
Ево ,ноќас све спава,
понекад пригрлим јастук од цвеќа
чекам да ми на сан доѓе мелодија лептира.

Месец је окачио корпу са цвеќем
дражи су ми моје јабука из баште
али нека га,нек буде њему драже
твоји пољупци мирсаќе на пролеќе.

Чулнос мог тела описује ову ноќ
твој пољубац отиснут на моје груди
остала је слутња дали мене сањаш
онакву какву си ме у песмама љубио.

Даница Петровска

 

 

 


 

 

. Senka


Dubina duse i patnja
gde se zakloniti od boli,
titraj mog glasa zanemeo
koren svega pociva u proslosti.

A bila sam tako lepa i mlada
i verovala u sadasnjost i sreci,
posle velike reke boli slomiola se
silovalili su me bednom dusom.

Nebo nije htelo da cuje moj vapaj,
ne,nisam se mogla cak ni pomoliti
svezali su mi oci strahom i ocajom
bacili kletve na ruke da se ne mole.

Vi sad koracate kao zombi zemjom
posle mnogo godina pali ste u tamu,
vi koi ste sejali strah u dusi i srcu
abortirali ste svoje neostvarene zelje.

Vucete se po tunelima tuge i boli
jer jednom ubiste dusu i mlados
pocepaste necije grudi od jadi
pa sad pocivate zivi u svojoj grobnici.

Danica Petrovska.

 

.      


Жеља


Доѓи ми љубљени,играќемо се еротике
у твоје руке хаљина ми и онако не треба,
доѓи играј се, нек моје тело буде уметност
додиром извајај моје груди,нек буду цврсте.

Зауздаќу твоју пијану страст мојим бедрима
твоје руке нек обоје моје тело црвенилом,
миловање уснама по трокутом стидљивости
пољубци нек затрепере у мокрој соби уздаха.

Доѓи ми љубљени,пригрли моју похотност
у твојим очима бронзене перле ми не требају,
доѓи ,играј се са мојим табанима,голицај их,
нек твоје тело буде саставни део мог мозаика.

У моју песму насликај љубав твојим додиром
обоје је у стиховима голим свезаним сенкама,
наша игра неќе сагорети буктаќе као незаситност
како музика песме о љубави двоје пожељних тела .

Даница Петровска

 

 

.     


 

 

.     


Dusa

Umire,trenutak i susret

Prijatelj jednom rece mi meni gresnoj
neznalicom koja nezna razlog dolaska,
onaj ko istinu o njoj trazi nacice u sebi
u svojoj tisini cuces glas,ona tebi govori.

`Sve umire,samo ona ostaje!
susret sa ovom istinom prihvatam!`

Ti si ona koja nikad ne umire
ti si ta koja je vecita i besmrtna
poslata da das zivot ove ljusture
ucis me sto je ovaj zivot coveka.

Dok sam lutala ti si cekala da te nadjem
dok sam tazila hiljadu odgovora ti si ih imala
sve istine znas o mom postojanju na ovaj svet
znas za moju smrt i ponovni susret sa Svetloscu.

`Sve umire,samo ona ostaje!
susret sa ovom istinom prihvatam!`

O,svetlosno bice, tisucu godina si cekala
da nadjes put,trenutak mog i tvog dolaska
poklanjam se tebi koja si sa vecnoscu
poruka da ljubim sto je Boga sazdano.

Danica Petrovska

 

.

 

 

.     

Бреза


Имала сам те,и имам те,
ти моје детинсво сликаш
ту на земји где си израсла
прекривена даровима мојим.
Звецкају даровани каменчиќи
конзерве наѓене на путу до тебе,
сада твоје стебло њише се на ветру
сеќаш се твоје посете ,разиграна деца.
Ималиа сам те,и имамо те,
ту смо јели бабини хлеб , сир и паприке,
данима долазили да ти певамо и играмо,
били глумице и глумци,играли нашу представу.
Била си нам све,и телевиор и старо бакино радио,
испод тебе склањала си нас од сунца и кише,
скупљали гране багрема помешаних ливадских цветова,
твоје стебло обукли у стару хаљину и играли стобом .
Ма свашта смо са тобом радили,била си нам све,
а ти нас увек дочекивала онако бела као за бал,
знала си да долазимо чим чујеш звецкање каменчиќа,
осеќала си да долазимо по наших детских гласова.
Време је пролазило,сви смо ми одрасли,
и опет се скупили да тебе видимо и посетимо
то је било као сусрет са добром другом,
и поново смо те даривали даровима сјеќања.
А ти као да си нас памтила и ниси нас заборавила
осјеќали смо то по твојим лишќем које пева на ветру,
распукла се земја на којој годинама одбројаваш године
и опет дар,овог пута од наше сузе што смо те опет видели.
Пре годину дана опет сам те посетила,грлила твоје стабло,
моје очи биле су поспане и гледала те као најлепши сан
шуме ми нису потребне јер си ти моја шума детинства мог
сад се сетих тебе,и мојих браќа и сестре,и налепшег детинства.

Даница Петровска

 

 



 

. Поглед


Ниси плавооки са дубином неба,
али зато си сунце које ме огрије
стоплио ми душу после дуге кише
прелепе боје дуге над мојим небом.

Устрептала мисла на твом јастуку
снен грли ме у будан магични свет,
мисли да сам обучена у рухо ружа
латицу по латицу скидај моје снове.

Не постоји крај и почетак љубави
постоје само наши будни снови,
ја сам тамо где жеља буди љубав
да дотакнем твоје снове у мој сан.

На крилима ветра послаќу виолину,
то се мој сан уплео у твојих жеља,
сада звезде плету златне мердевине
силазе да нам вече буде романтично.

Даница Петровска

Душа,Сања и Нота

Послушај ове ноте љубави,
душа сања немирне ветрове,
и капљу ноте узбутканог срца
нота мог бола и твоје неверство.
Јесам ли ја само твоја афера
кратки фрагмент твоје љубави,
речи болног откуцаја срца мог
уз плач звезда ноќас певам и ја.
А глас је тако дрхтав и тужан
раслакао је и капи хладне кише
капљу по крову моје куќе
наносе хладни немир моје душе.
Та сада дог пишем тече тужна нота
вечерас послушај је уз ове капи кише
ову ноту неможеш чути у звуку виолине
она постоји само у мом рањеном срцу.
Дани

 

Јутро


Нова зора куца на мој прозор
а ја, не бох хтела ново свитање
хоќу да сањам његову кошуљу,
тамно црвени кармин на њој.
Сунце бљештаво!Смилуј се!
Сачекај само мало да га одсањам,
моје очи желе бар још један сан,
не одузимај његове усне од вина.
Распослало си се на мој прозор
пробудили се сви освен мене,
a ти што мира недаш мојој души
не одузимај његове очи од неба.
Успавано је ово моје топло тело
још осјеќам његове руке по коси,
заустави сан тамо где ме милује
ја ќу чекати нову ноќ да сањам.

Дани

 

 

 

 

 

Опсесија


Немири су ти кои буде мое срце прогањано
и сан ми је некако немиран због тебе драги
додири твоји још увек лазе по кожи уздаха
тело хвата паника и врисак испуњује душу.

Ја волим да ти певам како некада уз ветар
ти спремиш усне за звиждук као да љубиш
волим када по мени бацаш капљице кише
погледати ме онако заљубљено испод ока.

Дај да ти будем оно што све нисам била
биќу пурпурно јутро које из сна те буди
фламенко играчица са дивих кастањетама
луѓакиња која ноќу дозива те у сан јој уѓеш.

Поѓи по мојим траговима мириса тела кестења
убери плодове које само за тебе сам одгајила
биќу јахачица дивљих ветрова и зауздати их
Нептуном послаќути моје тајне да их освајаш.

Даница-Дани

                      
 

 

.

 

<<<              >>>

 

 
 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

                                                                                                                                                                                                              

 

                                                       Изработено © 2013 Веб Студио Вавилон - Веб Дизајн Никодин Чернодримски
                                                        Скопје